Amazon_rainforest
Svakodnevno se može čuti da šume, naročito prašume, igraju ulogu od izuzetnog značaja za opstanak života na našoj planeti. Sa svojih pet miliona kvadratnih kilometara površine, što čini više od polovine površine svih tropskih šuma na planeti, Amazonska prašuma najveća je na svetu.
U ne tako dalekoj prošlosti ti ekosistemi zahvatali su 14% ukupnog kopna na Zemlji, dok je ta cifra danas jedva 6%. Svi proračuni pokazuju da ako se trenutni trend razaranja nastavi, planeta bi bez ijednog prašumskog stabla veoma lako mogla da ostane već do kraja 21. veka.
images-2012-08-kako_izgleda_decenijsko_aps_143340458

4

U takvoj, za sada hipotetičkoj, situaciji život bi bio teško održiv, a po mišljenju i analizama nekoliko eminentnih svetskih klimatologa i biologa, nakon prelaska kritične tačke čak i nemoguć.
Pre svega, klimatske promene bile bi višestruko snažnije izražene. Zašto? Šumska vegetacija apsorbuje velike količine ugljen-dioksida, najvažnijeg u grupi ozloglašenih gasova staklene bašte. Mnogo veće količine CO2 završavale bi u atmosferi, pojačavajući tako proces globalnog zagrevanja. Na taj način šume predstavljaju neku vrstu prirodnog odbrambenog sistema od klimatskih promena. Često se kaže da je to njihova najznačajnija uloga. Možda i jeste, ali svakako nije i jedina.

Prašume imaju velikog direktnog uticaja na klimu, učestvujući u procesu prirodne termoregulacije. Takođe, odgovorne su za proizvodnju nekoliko esencijalnih nutrijenata, među kojima su azot i fosfor najvažniji.
Prašume su i oblasti sa najvećim biodiverzitetom na našoj planeti, s velikim brojem endemskih vrsta biljaka i životinja. Naučnici smatraju da se u njihovim dubinama kriju i lekovi za danas neizlečive humane bolesti (AIDS, rak), pošto se pretpostavlja da postoje hiljade još uvek neotkrivenih biljnih vrsta, čija mogućnost primene u medicini tek treba da bude ispitana. Ako za to bude mogućnosti, naravno.
Naime, neke procene kažu da kao posledica krčenja prašuma izumire 137 vrsta biljaka svakog dana! Brojka koja zvuči zapanjujuće i zastrašujuće, naročito kada se razmotri činjenica da je neka od njih mogla biti osnova potencijalno velikih prekretnica u medicini.
I zamislimo samo – tropske prašume, koje opstaju na mestima na kojima se danas nalaze već milionima godina, svakodnevno se nemilosrdno uništavaju motornim testerama, buldožerima, požarima.

Koliki je zapravo intenzitet razaranja Amazona? U poslednjih 40 godina Brazil (na čijoj se teritoriji nalazi 60% ukupne površine prašume) izgubio je preko 600.000 kvadratnih kilometara pod šumama. Najgori period u ovom stravičnom procesu zabaležen je između 1991. i 2000. godine, kada je bespovratno iščezla šumska površina narasla sa 415.000 na 587.000 km2.
Dolazimo do osnovnog pitanja – ZAŠTO ljudi tako besomučno uništavaju Amazonsku prašumu, vrlo često nazivanu “plućima planete”?
Glavni razlog krije se u činjenici da su ljudima za prehranu stoke potrebne ogromne površine pod pašnjacima, kao i poljoprivredna zemljišta za gajenje biljnih kultura. Čak 91% ukupne iskrečene i od stabala „očišćene“ površine Amazona koristi se za ispašu. Ljudska populacija neprestano se uvećava. Samim tim i potražnja za hranom je sve veća. I tu dolazi do prekretnice, toliko česte u surovom kapitalističkom svetu u kojem živimo – veliki novac “uskače” u priču.
Uzgoj stoke tradicionalan je posao u Brazilu. Donosi dobru zaradu (naročito u današnje vreme, kada cena mesa na svetskom tržištu konstantno raste) i, što je takođe veoma važno, ne zahteva preterano velike izdatke na polju održavanja. Međutim, ono što zahteva su velike površine pod pašnjacima, a upravo Amazonska prašuma stoji između uzgajivača i novca.

Kao i u gotovo 99% sličnih slučajeva, ekologija i zaštita sredine koja nas okružuje uvek su nebitne u poređenju sa ekonomskim činocima i velikim profitom koji, u ovom slučaju, krčenje prašuma indirektno donosi. Nekada neprohodne, guste šume brazilske Amazonije danas su pretvorene u nepregledne savane.
Kada se prašuma ne uništava da bi se formirali pašnjaci, razara se kako bi se izgradile nove farme. Broj ljudi u Brazilu i ostalim južnoamerčkim državama uvećava se vrtoglavom brzinom, a kako se uglavnom radi o tradicionalnim, ne toliko ekonomski i industrijski razvijenim zemljama, čiji su stanovnici u najvećem procentu okrenuti poljoprivrednoj proizvodnji, takav rasplet na štetu prašuma nije nikakvo iznenađenje.
Siromaštvo je u Brazilu prisutno u velikoj meri i vlada te zemlje trudi se da ohrabri i stimuliše ljude da se posvete poljoprivredi, dajući bespovratne kredite, benificije i donacije za izgradnju farmi. Projektovane lokacije za njih su, pogađate, tamo gde sada žive jaguari i anakonde.

Farmeri šume najčešće krče izazivanjem požara i to je verovatno najnegativnija u stvar u ionako mračnoj priči. Ne samo što se vatrom razaraju prašumske površine, već i ogromna količina ugljen-dioksida biva ispuštena direktno u atmosferu.
Prema većini istraživanja krčenje šuma je, sa učešćem od neverovatnih 20% u ukupnoj emisiji CO2, drugi najveći uzročnik globalnog zagrevanja na Zemlji !na mestu isušene prašume danas se nalaze polja i parcele
Najveći procenat gorepsomenutih farmi predstavljaju farme soje. Naročito se to odnosi na period nakon početka velike ekspanzije biogoriva. Profiti su i u ovom slučaju basnoslovni i pitanje je vremena kada će Brazil od SAD preuzeti prvo mesto na svetu po proizvodnji soje.
Posle pašnjaka i farmi, na red kao glavni razlog krčenja prašuma Amazona dolazi korišćenje stabala u drvnoj industriji. Ljudi često ovaj uzrok smatraju najznačajnijim jer je najdirektniji i najočigledniji, ali samo 3-4% ukupne uništene površine prašume posledica je ove ljudske aktivnosti. Ipak, kada se sagleda ukupna površina, ni taj procenat nije zanemarljiv. Naprotiv.

Tropske prašume izvanredan su izvor veoma kvalitetnog i skupog drveća i to je jedan od razloga iz kojeg se lokalno stanovništvo okreće ilegalnoj seči – zarade su vrtoglavo velike. Adekvatna kontrola ovog problema, kako u Brazilu, tako i u ostalim zemljama koje pokriva prašuma Amazona, jednostavno ne postoji i sve dok je situacija takva drveće će sve više biti iznošeno iz ovog regiona.
Gradnja infrastukture, sa 3% učešća, još jedan je od razloga “kasapljenja” prašume. Osnovni problem u ovom slučaju predstavlja činjenica da se analizi održivosti i planiranju prostora ne posvećuje ni deo pažnje koja je za tako krupnu stvar jednostavno neophodna.
Primer koji situaciju na najbolji način oslikava svakako je neslavna izgradnja tzv. Transamazonskog auto-puta, čija je funkcija trebalo da bude povezivanje nepristupačnih krajeva sa visokorazvijenim. Nakon završetka projekta, graditelji su shvatili (prekasno, naravno) da su izgradnjom saobraćajnice kroz oblast gde joj ionako nije mesto, u značajnoj meri olakšali pristup dubljim delovima prašume onima koji je krče i uništavaju. Otkako je ova trasa izgrađena, tempo razaranja prašume beleži konstantan rast.

Kada se svi navedeni faktori “nagomilaju” i njihovi efekti sumiraju dolazimo do frapantnih podataka – u naredne dve decenije sadašnja površina prašuma Amazona smanjiće se za 40%. U slučaju da se crne slutnje ostvare, a sve što znamo i što se dešava implicira da hoće, to će biti najveća ekološka katastrofa u istoriji planete. I nešto što se jednostavno mora zaustaviti. Ili bar usporiti. Pitanje je – KAKO?
Pre svega, kao i u većini slučajeva ove vrste, bogate zemlje sveta moraju najozbiljnije da se uključe i obezbede velika novčana i druga sredstva kako bi se krčenju prašuma stalo na put.
Ta sredstva morala bi ići siromašnim stanovnicima prašumske oblasti Amazonije, kako enormne površine pod farmama i pašnjacima ne bi bile neophodne za suvu egzistenciju. Naravno, nije dovoljno samo prikupiti novac, što je samo po sebi dovoljno teško. On mora biti pravilno usmeren kako ne bi dospeo tamo gde takvi fondovi najčešće završe – u džepove korumpiranih političara i kriminalaca.
Još jedna aktivnost koja mora biti sprovedena je rehabilitacija razorenih površina, tj. njihovo ponovno pošumljavanje.

Takođe, rigorozni režimi zaštite najvišeg stepena trebalo bi da budu uspostavljeni što je pre moguće.
Ekološka informisanost ljudi može igrati veoma bitnu ulogu u čitavom procesu. Kontinuiranom edukacijom, lokalno stanovništvo bi mnogo lakše i realnije sagledalo pravi značaj Amazona.
Tu su, naravno, i zakoni. Oni trenutno nisu ni dovoljno strogi ni dovoljno precizni. Kazne za prekršaje moraju biti najrigoroznije moguće – zatvorske umesto novčanih.
Sve dok ljudi zaista ne shvate pravu vrednost prašuma, dolari će uvek biti na prvom mestu. Novac definitivno nije sve na svetu i čovečanstvo to mora shvatiti što je pre moguće.
Inače neće samo opstanak prašuma Amazona biti doveden u pitanje. Na kocki će se naći preživljavanje ljudskog roda. A karte koje su podeljene nikako nam ne idu u korist.

Na kraju, poslušajte zvukove prašume. Da li u ovakvom ambijentu ima mesta za bagere i buldožere?!

Svakodnevno se može čuti da šume, naročito prašume, igraju ulogu od izuzetnog značaja za opstanak života na našoj planeti. Sa svojih pet miliona kvadratnih kilometara površine, što čini više od polovine površine svih tropskih šuma na planeti, Amazonska prašuma najveća je na svetu.
U ne tako dalekoj prošlosti ti ekosistemi zahvatali su 14% ukupnog kopna na Zemlji, dok je ta cifra danas jedva 6%. Svi proračuni pokazuju da ako se trenutni trend razaranja nastavi, planeta bi bez ijednog prašumskog stabla veoma lako mogla da ostane već do kraja 21. veka.

U takvoj, za sada hipotetičkoj, situaciji život bi bio teško održiv, a po mišljenju i analizama nekoliko eminentnih svetskih klimatologa i biologa, nakon prelaska kritične tačke čak i nemoguć.
Pre svega, klimatske promene bile bi višestruko snažnije izražene. Zašto? Šumska vegetacija apsorbuje velike količine ugljen-dioksida, najvažnijeg u grupi ozloglašenih gasova staklene bašte. Mnogo veće količine CO2 završavale bi u atmosferi, pojačavajući tako proces globalnog zagrevanja. Na taj način šume predstavljaju neku vrstu prirodnog odbrambenog sistema od klimatskih promena. Često se kaže da je to njihova najznačajnija uloga. Možda i jeste, ali svakako nije i jedina.

Prašume imaju velikog direktnog uticaja na klimu, učestvujući u procesu prirodne termoregulacije. Takođe, odgovorne su za proizvodnju nekoliko esencijalnih nutrijenata, među kojima su azot i fosfor najvažniji.
Prašume su i oblasti sa najvećim biodiverzitetom na našoj planeti, s velikim brojem endemskih vrsta biljaka i životinja. Naučnici smatraju da se u njihovim dubinama kriju i lekovi za danas neizlečive humane bolesti (AIDS, rak), pošto se pretpostavlja da postoje hiljade još uvek neotkrivenih biljnih vrsta, čija mogućnost primene u medicini tek treba da bude ispitana. Ako za to bude mogućnosti, naravno.
Naime, neke procene kažu da kao posledica krčenja prašuma izumire 137 vrsta biljaka svakog dana! Brojka koja zvuči zapanjujuće i zastrašujuće, naročito kada se razmotri činjenica da je neka od njih mogla biti osnova potencijalno velikih prekretnica u medicini.
I zamislimo samo – tropske prašume, koje opstaju na mestima na kojima se danas nalaze već milionima godina, svakodnevno se nemilosrdno uništavaju motornim testerama, buldožerima, požarima.

Koliki je zapravo intenzitet razaranja Amazona? U poslednjih 40 godina Brazil (na čijoj se teritoriji nalazi 60% ukupne površine prašume) izgubio je preko 600.000 kvadratnih kilometara pod šumama. Najgori period u ovom stravičnom procesu zabaležen je između 1991. i 2000. godine, kada je bespovratno iščezla šumska površina narasla sa 415.000 na 587.000 km2.
Dolazimo do osnovnog pitanja – ZAŠTO ljudi tako besomučno uništavaju Amazonsku prašumu, vrlo često nazivanu “plućima planete”?
Glavni razlog krije se u činjenici da su ljudima za prehranu stoke potrebne ogromne površine pod pašnjacima, kao i poljoprivredna zemljišta za gajenje biljnih kultura. Čak 91% ukupne iskrečene i od stabala „očišćene“ površine Amazona koristi se za ispašu. Ljudska populacija neprestano se uvećava. Samim tim i potražnja za hranom je sve veća. I tu dolazi do prekretnice, toliko česte u surovom kapitalističkom svetu u kojem živimo – veliki novac “uskače” u priču.
Uzgoj stoke tradicionalan je posao u Brazilu. Donosi dobru zaradu (naročito u današnje vreme, kada cena mesa na svetskom tržištu konstantno raste) i, što je takođe veoma važno, ne zahteva preterano velike izdatke na polju održavanja. Međutim, ono što zahteva su velike površine pod pašnjacima, a upravo Amazonska prašuma stoji između uzgajivača i novca.

Kao i u gotovo 99% sličnih slučajeva, ekologija i zaštita sredine koja nas okružuje uvek su nebitne u poređenju sa ekonomskim činocima i velikim profitom koji, u ovom slučaju, krčenje prašuma indirektno donosi. Nekada neprohodne, guste šume brazilske Amazonije danas su pretvorene u nepregledne savane.
Kada se prašuma ne uništava da bi se formirali pašnjaci, razara se kako bi se izgradile nove farme. Broj ljudi u Brazilu i ostalim južnoamerčkim državama uvećava se vrtoglavom brzinom, a kako se uglavnom radi o tradicionalnim, ne toliko ekonomski i industrijski razvijenim zemljama, čiji su stanovnici u najvećem procentu okrenuti poljoprivrednoj proizvodnji, takav rasplet na štetu prašuma nije nikakvo iznenađenje.
Siromaštvo je u Brazilu prisutno u velikoj meri i vlada te zemlje trudi se da ohrabri i stimuliše ljude da se posvete poljoprivredi, dajući bespovratne kredite, benificije i donacije za izgradnju farmi. Projektovane lokacije za njih su, pogađate, tamo gde sada žive jaguari i anakonde.

Farmeri šume najčešće krče izazivanjem požara i to je verovatno najnegativnija u stvar u ionako mračnoj priči. Ne samo što se vatrom razaraju prašumske površine, već i ogromna količina ugljen-dioksida biva ispuštena direktno u atmosferu.
Prema većini istraživanja krčenje šuma je, sa učešćem od neverovatnih 20% u ukupnoj emisiji CO2, drugi najveći uzročnik globalnog zagrevanja na Zemlji !
Najveći procenat gorepsomenutih farmi predstavljaju farme soje. Naročito se to odnosi na period nakon početka velike ekspanzije biogoriva. Profiti su i u ovom slučaju basnoslovni i pitanje je vremena kada će Brazil od SAD preuzeti prvo mesto na svetu po proizvodnji soje.
Posle pašnjaka i farmi, na red kao glavni razlog krčenja prašuma Amazona dolazi korišćenje stabala u drvnoj industriji. Ljudi često ovaj uzrok smatraju najznačajnijim jer je najdirektniji i najočigledniji, ali samo 3-4% ukupne uništene površine prašume posledica je ove ljudske aktivnosti. Ipak, kada se sagleda ukupna površina, ni taj procenat nije zanemarljiv. Naprotiv.

Tropske prašume izvanredan su izvor veoma kvalitetnog i skupog drveća i to je jedan od razloga iz kojeg se lokalno stanovništvo okreće ilegalnoj seči – zarade su vrtoglavo velike. Adekvatna kontrola ovog problema, kako u Brazilu, tako i u ostalim zemljama koje pokriva prašuma Amazona, jednostavno ne postoji i sve dok je situacija takva drveće će sve više biti iznošeno iz ovog regiona.
Gradnja infrastukture, sa 3% učešća, još jedan je od razloga “kasapljenja” prašume. Osnovni problem u ovom slučaju predstavlja činjenica da se analizi održivosti i planiranju prostora ne posvećuje ni deo pažnje koja je za tako krupnu stvar jednostavno neophodna.
Primer koji situaciju na najbolji način oslikava svakako je neslavna izgradnja tzv. Transamazonskog auto-puta, čija je funkcija trebalo da bude povezivanje nepristupačnih krajeva sa visokorazvijenim. Nakon završetka projekta, graditelji su shvatili (prekasno, naravno) da su izgradnjom saobraćajnice kroz oblast gde joj ionako nije mesto, u značajnoj meri olakšali pristup dubljim delovima prašume onima koji je krče i uništavaju. Otkako je ova trasa izgrađena, tempo razaranja prašume beleži konstantan rast.

Kada se svi navedeni faktori “nagomilaju” i njihovi efekti sumiraju dolazimo do frapantnih podataka – u naredne dve decenije sadašnja površina prašuma Amazona smanjiće se za 40%. U slučaju da se crne slutnje ostvare, a sve što znamo i što se dešava implicira da hoće, to će biti najveća ekološka katastrofa u istoriji planete. I nešto što se jednostavno mora zaustaviti. Ili bar usporiti. Pitanje je – KAKO?
Pre svega, kao i u većini slučajeva ove vrste, bogate zemlje sveta moraju najozbiljnije da se uključe i obezbede velika novčana i druga sredstva kako bi se krčenju prašuma stalo na put.
Ta sredstva morala bi ići siromašnim stanovnicima prašumske oblasti Amazonije, kako enormne površine pod farmama i pašnjacima ne bi bile neophodne za suvu egzistenciju. Naravno, nije dovoljno samo prikupiti novac, što je samo po sebi dovoljno teško. On mora biti pravilno usmeren kako ne bi dospeo tamo gde takvi fondovi najčešće završe – u džepove korumpiranih političara i kriminalaca.
Još jedna aktivnost koja mora biti sprovedena je rehabilitacija razorenih površina, tj. njihovo ponovno pošumljavanje.

Takođe, rigorozni režimi zaštite najvišeg stepena trebalo bi da budu uspostavljeni što je pre moguće.
Ekološka informisanost ljudi može igrati veoma bitnu ulogu u čitavom procesu. Kontinuiranom edukacijom, lokalno stanovništvo bi mnogo lakše i realnije sagledalo pravi značaj Amazona.
Tu su, naravno, i zakoni. Oni trenutno nisu ni dovoljno strogi ni dovoljno precizni. Kazne za prekršaje moraju biti najrigoroznije moguće – zatvorske umesto novčanih.
Sve dok ljudi zaista ne shvate pravu vrednost prašuma, dolari će uvek biti na prvom mestu. Novac definitivno nije sve na svetu i čovečanstvo to mora shvatiti što je pre moguće.
Inače neće samo opstanak prašuma Amazona biti doveden u pitanje. Na kocki će se naći preživljavanje ljudskog roda. A karte koje su podeljene nikako nam ne idu u korist.

Na kraju, poslušajte zvukove prašume. Da li u ovakvom ambijentu ima mesta za bagere i buldožere?!

Advertisements